Montaža radijatora
Montaža radijatora počinje izborom potrebnog učinka, a ne samo dimenzije koja može da stane ispod prozora. Snaga zavisi od toplotnih gubitaka prostorije i temperaturnog režima sistema. Radijator deklarisan za višu temperaturu vode može imati znatno manji učinak uz kondenzacioni kotao ili toplotnu pumpu.
Pre bušenja proveravamo tip zida, položaj cevi, osni razmak priključaka i način povezivanja. Panelni, aluminijumski, liveni i kupatilski sušač-radijatori imaju različite nosače, zapreminu i priključne setove.
Izbor radijatora prema sistemu
| Vrsta | Prednost | Važna provera |
|---|---|---|
| Panelni tip 11, 22 ili 33 | veliki izbor učinaka i dimenzija | bočni ili donji priključak |
| Aluminijumski člankasti | učinak se prilagođava brojem članaka | osni razmak i kompatibilnost materijala |
| Liveni radijator | velika masa i toplotna inercija | nosači, stanje članaka i ventila |
| Kupatilski sušač | grejanje i sušenje peškira | raspored priključaka i odzračivanje |
| Niskotemperaturni radijator | rad pri nižem polazu | učinak pri stvarnom režimu vode |
Podatak u katalogu uvek se čita uz deklarisane temperature polaza, povrata i prostorije.
Toplotni učinak i režim vode
Potreban učinak određuje se prema gubicima kroz zidove, prozore, plafon, pod i ventilaciju. Pravilo po kvadratnom metru može dati samo grubu orijentaciju i ne zamenjuje proračun za ugaonu, potkrovnu ili slabo izolovanu prostoriju.
Radijator naveden na režimu 75/65/20 °C daje manje toplote na 55/45/20 °C. Zato se pri zameni izvora toplote često proverava da li postojeća grejna tela mogu da pokriju prostor pri nižoj temperaturi vode.
Nosači, razmaci i položaj
Nosači se biraju prema masi punog radijatora i materijalu zida. Puna opeka, beton, šuplji blok i gipsana pregrada ne koriste isti anker. Radijator mora biti stabilan i ne sme da visi na cevima.
Ostavlja se prostor za strujanje vazduha ispod i iza radijatora, kao i pristup ventilima i odzračnom čepu. Duga zavesa, maska ili nameštaj preko radijatora smanjuju predaju toplote i ometaju termostatsku glavu.
Ventili i načini priključenja
Bočno, dijagonalno i donje priključenje biraju se prema modelu i dužini radijatora. Kod donjeg priključka treba poštovati označeni polaz i povrat, jer zamena smerova može izazvati buku i slabiji učinak kod integrisanog ventila.
Termostatski ventil dobija odgovarajuću glavu, a povratni ventil omogućava zatvaranje i balansiranje. Holenderi, redukcije, odzračni i slepi čep postavljaju se sa odgovarajućim dihtunzima i momentom zatezanja.
Postupak ugradnje i puštanja u rad
- Potvrđuju se učinak, dimenzije i način priključenja.
- Obeležavaju se nosači i proverava zona bušenja.
- Postavlja se radijator i kontrolišu nivo i stabilnost.
- Izvode se ventili i priključci bez naprezanja cevi.
- Sistem se polako puni i svaki spoj kontroliše pod pritiskom.
- Radijator se odzračuje i podešava protok na povratnom ventilu.
Posle zagrevanja proverava se cela površina i ponašanje ostalih radijatora. Za promenu postojeće pozicije koristi se postupak premeštanja radijatora.
Okvirne cene montaže radijatora
| Usluga | Okvirna cena |
|---|---|
| Montaža radijatora na pripremljene priključke | 8.000-15.000 RSD |
| Zamena starog radijatora novim | 10.000-20.000 RSD |
| Novi ventili i priključni set | prema modelu i dimenziji |
| Nova kraća trasa cevi | od 8.000 RSD plus materijal |
| Težak liveni ili veliki panelni radijator | nakon pregleda |
Radijator, ventili, konzole, zatvaranje vertikale i građevinski radovi nisu automatski uključeni u cenu montaže.
Hidrauličko balansiranje posle montaže
Novi radijator menja otpor i raspodelu protoka u grani. Povratni ventil se zato ne ostavlja proizvoljno potpuno otvoren. Podešavanje se zasniva na potrebnom protoku, temperaturnoj razlici i ponašanju drugih grejnih tela.
U dvocevnim sistemima pravilno predpodešeni termostatski ventili i kontrola diferencijalnog pritiska smanjuju šum i omogućavaju da udaljeni radijatori dobiju projektovanu količinu vode.
Zamena radijatora pri prelasku na nižu temperaturu vode
Kod prelaska sa starog kotla na kondenzacioni kotao ili toplotnu pumpu proverava se učinak svakog radijatora na novom režimu. Postojeće telo može biti dovoljno na 75 °C polaza, ali nedovoljno kada sistem većinu sezone radi znatno niže.
Rešenje može biti veći panelni tip, dodatni radijator, ventilatorski konvektor ili poboljšanje izolacije. Izbor se donosi iz proračuna gubitaka i kataloških korekcionih faktora, ne samo prema dužini starog radijatora.
Posle izbora proverava se i da li pumpa može da obezbedi zbirni protok bez prevelike buke i diferencijalnog pritiska.
Česta pitanja korisnika o montaži radijatora
Kako da znam koliki radijator mi treba?
Potrebni učinak se određuje iz toplotnih gubitaka i stvarnog temperaturnog režima sistema, zatim se bira dimenzija iz tehničke tabele proizvođača.
Može li novi panelni radijator na stare priključke?
Može kada odgovaraju osni razmak, položaj polaza i povrata, navoj i stanje cevi. U suprotnom se priključci prilagođavaju.
Zašto je potreban povratni ventil?
Omogućava izolovanje radijatora i podešavanje protoka, što je važno za hidrauličku ravnotežu sistema.
Za procenu rada na grejanju pošaljite fotografiju uređaja ili instalacije, oznaku modela i opišite dimenzije prostorije, tip grejanja, temperaturu vode i model radijatora koji planirate. Pozovite 069/649-008.
